INTERVJU: HOLISTIČKA DOKTORKA MERI BURA

Retreat štitnjače u Primoštenu sa dr. Meri. Foto: Joga lica

U junu sam imala mogućnost da posetim retreat na temu štitne žlezde, kojeg je održala holistička doktorka Meri Bura u Primoštenu. Uz to smo uradili i intervju – samo za vas sam je pitala sve oko štitne žlezde, poremećaja hormona i ostalih modernih problematika te zanimljivih tehnika holističke medicine. Doktorka je uvek spremna da uči dalje, pa i sve isprobava i sama. Zbog toga ima sa svojim pacientima fenomenalne rezultate ... Uživajte!

Dr. Meri Bura. www.mulier.hr

Kako biste se predstavili ljudima koji vas još ne poznaju? Ko je dr. Meri Bura?
Meri: Ja sam lekar, instruktor joge, homeopata i aromaterapeut. Bavim se holističkom medicinom i osmislila sam  Mulier metodu, kako bih svakome mogla da pomognem da obnovi i poboljša svoje zdravstveno stanje tako što ćemo najpre da uklonimo uzroke, a ne samo simptome, i tako se izlečiti. Skoro sve bolesti počinje zbog hormona, i zato uvek najpre pokušamo da povratimo hormonsku ravnotežu. Druga važna stvar je zdravlje kičme, pa se mnogo bavimo i time. 

I ko je Meri kao osoba?
Meri: Meri je oduvek želela da bude balerina, i zato je šesnaest godina igrala balet i bavila se sportom. Posle baleta sam otkrila i tenis, a zatim jogu i planinarstvo, koje je takođe moja velika ljubav. Samu sebe vidim kao nežnu, hrabru i pametnu osobu. Pametnu jer znam da pronađem dobra rešenja za sebe i za druge, hrabra jer se ne vodim tuđim mišljenjem već kad sve istražim gradim sopstveno, a nežna sam sa svojim pacientima i prijateljima. Naravno, umem da budem i stroga, kada je potrebno slediti planu lečenja. 

Šta vas ispunjava?
Meri: Ispunjava me zdrav život, jer ako živim zdravo i hranim se zdravo, imam dovoljno energije i za sve ostalo. Takođe mi je bitna redovna telesna aktivnost i održavanje dobrih odnosa. Veoma me ispunjava i šetnja sa mojim psom. 

Koja je osobina po vašem mišljenju najbitnija?
Meri: Najbitnije mi je samopouzdanje, koju rađaju hrabra dela. To znači da bi trebalo da smo hrabri u svim životnim okolnostima, da znamo da idemo dalje. Uvek će biti trenutaka slabosti i nemoći, ali važno je da istrajemo.

Šta pacijenti mogu da očekuju od vas?
Meri: Pacijenti mogu da očekuju ukupnu sliku o sebi. Posebno mi je važno da prvo definišemo šta nekome prouzrukuje stres. I za to je pre svega potreban duži razgovor. Početak je obično najintimniji i kad dođemo do plakanja, znam da smo na dobrom putu. Naravno, to donosi i olakšanje. Lekovito je već to i samo to što ih neko sluša i razume, i konačno i zna šta sa tim da učini. Potom pravimo plan ishrane, telesnih aktivnosti i promene životnog stava. S obzirom na moja mnogobrojna životna i profesionalna iskustva, ljudima stvarno mogu da pomognem.

Dr. Meri Bura. www.mulier.hr

Da li su ljudi iznenađeni kada se umesto s klasičnim pregledom sretnu s oblikom psihoterapije?
Meri: Nisu. Obično se toliko spontano otvore da sam ja iznenađena koliko sam brzo pronikla u njihovu suštinu i najdublju intimu. Očigledno mi poklanjaju poverenje i osećaju da mogu da im pomognem. 

Šta bi ljudi sami trebalo da urade u procesu lečenja?
Meri: Mi delujemo kao tim, i ja se prema njima ne ponašam kao starija već kao partner, koji radi sa njima. Ja pravim plan, a oni urade svoj deo, onda proverim i dodatno ih usmerim, pa opet rade sami i tako. Uvek sam uz njih kao podrška i uvek mogu da mi se obrate.

Koliko dugo taj proces obično traje?
Meri: Prvi razgovor obično traje oko sat vremena, s tim što se pre toga ispunjava detaljan upitnik iz kog stičem celovit uvid u stanje njihovog zdravlja. To znači da čim se upoznamo obično mogu da veoma brzo uvidim u čemu je problem. Zatim im dajem detaljan spisak lekova, ishrane i vežbi. Obično ih zanima šta im prouzrukuje stres, i tu počinje dublji i psihološki razgovor. I to ne samo jedanput, jer se ne bavimo prošlošću, greškama i njihovim uzrocima, već brzo nalazimo odgovore, to jest šta je stvarni uzrok stresa i kako mogu da promene svoje ponašanje i reakcije. Bitno je da taj stres uklone iz svog života, ali bi to trebalo da učine sami. Kasnije im je, naravno, potrebna podrška u tom procesu, ali to sve zavisi od pojedinca. Neko dolazi četiri puta nedeljno, neko jednom nedeljno, a neko samo jednom mesečno. Držala sam kliniku u Zagrebu, a nedavno sam se preselila u Dalmaciju, i od sada ću raditi u Splitu i Šibeniku. Naravno, uvek sam dostupna preko skypa, koji se pokazao kao izvrsna mogućnost – i meditacije radimo preko skypa. 

Koji je vaš pokazatelj uspeha?
Meri: Za mene je pokazatelj uspeha kvalitet pacijentovog života. Ako neko ima rak, da se izleči i promeni svoj život. Takođe smatram uspehom i ako neko posao koji mu je prouzrokovao stres zameni poslom koji mu donosi zadovoljstvo. Kad neko dobije dete i sretan je. To su pravi pokazatelji uspeha, a ne laboratorijski izveštaji. 

Imaju li bolesti modernog doba neki zajednički imenitelj?
Meri: Svima je zajednički stres. Mislim da na sve nas više utiče stres koji je u nama, od onog koji je u našoj okolini. Nisam sigurna da se u našem okruženju toliko toga promenilo da bismo se od toga toliko razboljevali.

Koliko na nas utiče genetika? Možemo li da utičemo na nju?
Meri: Naravno da geni utiču na nas, ali dobra je vest da i mi možemo da utičemo na nju. Svojim ponašanjem možemo da gene aktiviramo ili deaktiviramo. Najjači uticaj gena je u tome što imamo slične karakteristike ili osobine kao naši roditelji, pa se iz tog razloga i ponašamo slično njima. Ako uspemo da promenimo ponašanje i navike, možemo da utičemo na gene a ne oni na nas.

Mogu naše misli da utiču na gene?
Meri: Naravno. Ono što mislimo postaje naš život. I što mislimo, to pričamo, to i radimo. A ono što radimo postaje naša navika i naša sudbina. Od naših misli zavise i naša osećanja i a mislimo pozitivno, dobićemo i pozitivne okolnosti.   

Zašto se o hormonima danas priča više nego pre dvadeset godina? 
Meri: Možda se više priča o estrogenu, zbog sve zagađenije okoline. I štitna žlezda je više pod uticajem zračenja ... naravno, utiče i stres. Istina je da se više bavimo hormonima, ali je to još uvek nedovoljno i šteta je što se mnogi lekari time uopšte ne bave. 

U kom se pravcu kreće razvoj medicine? 
Meri: Klasična medicina nažalost ostaje na istom starom pravcu – lečenju simptoma. Ako je nešto previsoko, to se snižava, ali je nešto prenisko, to se podiže. Tu nema promišljanja, ne rešava se uzrok problema. 

Kako da student medicine istupi iz tog zatvorenog kruga i počne da se bavi holističkom medicinom?
Meri: Vrlo teško. Nažalost, sve mora sam uraditi.

Gde ste se vi obrazovali u tom pravcu?
Meri: Mnogo sam se obrazovala po svetu. I moj način razmišljanja, vaspitanje i život uvek su bili u tom pravcu – da se ne oslanjam na tuđe mišljenja već da gradim svoje. Osim toga, u kući smo se uvek lečili prirodno, zdravo smo se hranili i nismo uzimali antibiotike. 

Zbog čega je danas tako česta hormonska neravnoteža?
Meri: Prvenstveno zbog stresa. Najpre se uruši ravnoteža kortizola, obično sledi štitna žlezda u na kraju polni hormoni. Da bismo to vratili u ravnotežu, potrebno je dosta vremena. 

Može li se neravnoteža lečiti na prirodan način?
Meri: Naravno.

Kako da počne osoba koja je već na hormonskoj terapiji? Verovatno ne sme da sama prestane sa lekovima?
Meri: Da, ne bi smela da sama smanjuje doze lekova, potreban je nadzor lekara. Uz istovremenu prirodnu terapiju polako se smanjuje količina lekova.

Retreat štitne žlezde u Primoštenu, jun 2016. Foto: Joga lica

Šta mislite o povećanom broju poremećaja pažnje, hiperaktivnosti, disleksije, ADHD, autizma?
Meri: Najveći problem su otrovi i teški metali u našem okruženju, hrani i vakcinima. Naš mozak je toliko otrovan da ne dolazi do nekih impulsa i povezivanja i otuda te bolesti. Poblemu treba pristupiti sistematično – preko detoksikacije, promene ishrane itd. Sve se može poboljšati, ali ne nužno i sasvim izlečiti. 

Šta radite sa bolesnim detetom? Može li ono da prati vaše savete?
Meri: Kad god imam malog paciJenta, lečim njegovu mamu. Dete energiju dobija od mame i sasvim je pod uticajem njene aure. Naravno, kod teških bolesti ta povezanost nije nužna, ali jeste pretežna i sa pomenutimim načinom lečenja imam izvanredne rezultate. Jednom sem lečila dete sa ADHD poremećajem i predložila mami da lečimo i nju. Koristila sam homeopatiju i promenu ishrane i lečenje je bilo uspešno. Dete sada pohađa školu i s njim je sve u redu. 

Takođe je sve više i više problema sa kožom ... ima li to veze s bolestima štitne žlezde?
Meri: Vitiligo je povezan sa štitnjačom, posebno sa Hašimotom. Razvoj bolesti može da se poboljša ili pogorša, zavisno od delovanja štitnjače. Sve je to autoimuna reakcija. Pravi krivac je upala, koja nastaje zbog previsokog kortizola, ali zbog procesuirane hrane koja sadrži prevelike količine omega-6 (žitarice, biljna ulja).

Kako su povezani sunce, vitamin D i štitnjača?
Meri: Svakoj su žlezdi, da bi dobro funkcionisala, potrebni sunce i D vitamin, pa tako i štitnoj žlezdi. Ako ne dobijemo dovoljno sunca, sigurno će doći do problema sa žlezdama i hormonima – specijalno sa kortizolom, štitnjačom i polnim hormonima. Vitamin D je bitan i nezamenljiv hormon. 

Kinezi kažu da je štitna žlezda povezana sa plućima. Šta vi mislite?
Meri: Možda je veza u tome što bolesti štitnjače dolaze posle dugotrajnog stresa i osećanja tuge. A tuga je emocija pluća. 

U kojim se godinama nejčešće razboljeva od štitnjače?
Meri: Po nekim starim statistikama žene od 50 godine i dalje imaju 20 % više mogučnosti da se razbole, ali se poslednjih godina razboljevaju i mlađe žene, obično zbog neravnoteže hormona. To je već pandemijska pojava.

Šta da radimo ako su nam štitnjaču uklonili operacijom?
Meri: U tom slučaju predlažem da probamo da uzimamo prirodni hormon štitnjača svinja.

Klasična medicina na bolesti štitnjače gleda dvodimenzionalno i proverava samo stanje hipofize i šitnjače, ali to nije dovoljno za holistički pristup bolesti. Koje nalaze vi tražite?
Meri: Slažem se. Klasična medicina ne proverava druge hormone, a to je neophodno ako znamo da su svi pod međusobnim uticajem.

Koje analize je najbolje raditi za štitnu žlezdu?
Meri: Najbolje je da se prvo ispuni uputnik doktorke Sare Gotfrid iz Amerike. I ja koristim njene upitnike. Zatim pogledam TSH, iako ne daje uvek prave rezultate. Za hormon štitnjače je najbolji pokazatelj slobodni T3. Zatim proverim i nalaze kortizola, estrogena, progesterona, DHEA, a treba mi i nalaz crevne flore. 

Koliko na lečenje štitnjače utiče pravilno disanje?
Meri: Disanje je odlična stvar, ja uvek insistiram da pacijente prvo naučim pravilnom disanju, recimo za koncentraciju, bolji san, za dobro jutro, za smirenje itd. Ljudi to vole. Na početku se zato viđamo češće, kako bismo zajedno usvojiti sve te tehnike. 

Koje vežbe preporučujete za zdravlje štitne žlezde?
Meri: Lagane i one za celo telo, da se vratimo u ravnotežu. Obično su to umorni ljudi, pa ih zbog toga ne teram da rade teže vežbe. Najbolje aktivnosti za njih su joga, meditacija i disanje.

Postoje i specijalne vežbe za štitnjaču?
MB: Pevanje i disanje iz stomaka.

Da li je s promenom životnih navika moguče potpuno izbaciš lekove za štitnjaču?
Meri: Da, apsolutno. Osim kad nam je štitnjača uklonjena, onda moramo da uzimamo lekove.

Kako možemo da izbegnemo štetnu rendgensku dijagnostiku? 
Meri: Pre svega bi trebalo da prestanemo da se plašimo. Ja ne idem na ovakva istraživanja, jer poznajem sebe i svoje telo. Tačno znam kad je u ravnoteži i kad nije. To je rešenje za sve – ako poznajemo sebe, rendgenska nam istraživanja nisu potrebna. Osim u ekstremnim primerima povreda - sve ostalo je smešno.

Da li se u ovim primerima možemo zaštititi?
Meri: Nekima ovo zračenje šteti više, a nekima manje. Svakako bih posle svakog rendgenskog istraživanja preporučila homeopatske lekove da se ublaži šteta.

Retreat štitne žlezde u Primoštenu, jun 2016. Foto: Joga lica

Zašto ima toliko policističnih jajnika?
Meri: Zbog previše stresa i šećera. Problem policističnih jajnika počinje sa insulinom – to znači previše skroba, hleba, žitarica, slatkog voća, slatkiša … Time stalno povećavamo koncentraciju insulina, što na kraju optereti organizam i nastaju policistični jajnici. 

Kako ih možemo izlečiti?
Meri: Njihovo lečenje je malo kompleksnije. Na stabilizaciju hormona najviše utičemo promenom ishrane i životnih navika. Prvo stabilizujmo insulin sa ishranom sa niskim glikemijskim indeksom, zatim paleo ishranom regulišemo i ostale hormone sa.

Kad već pričamo oko ishrane – koliko nam gluten stvarno šteti?
Meri: Vrlo. Ako pojedemo samo mrvicu glutena, on u organizmu ostaje pola godine. Zbog toga je nužno, ako smo na  glutenskoj dijeti, da se u potpunosti pridržavamo preporuka. Gluten nam pogoršava i intoleranciju na ostale proteine, što prouzrokuje upale i propustno crevo. To znači da više nismo u stanju da apsorbujemo vitamine i minerale, a u telu počinju da se množe loše bakterije i talože otrovi. 

Da li biste ishranu bez glutena preporučili i zdravim ljudima?
MB: Ne mogu da ih teram u to, ali sigurno im ne bi štetilo (smeh).

Šta mislite o hormonskoj kontracepciji?
Meri: Mislim da sasvim ruši hormonsku ravnotežu. Kontracepcija šteti svakoj ženi i o njoj bi svakako trebalo unapred dobro razmisliti. Naravno, svaka je žena različito osetljiva – ali kada bi znale šta nam to radi hormonskom nivo, nijedna je ne bi uzimala. 

Da li postoji nešto drugo?
Meri: Dobro pitanje. Mislim da je najbitnije ono što stalno ponavljam: ako žena prvo sebe dobro upozna, dobro će izabrati i partnera sa kojim će deliti krevet. Svakako, postoji i kondom. Ali je najvažnije ono što žena hoće.

Kakva je vaša dnevna rutina? Kako održavate svoje zdravlje i dobro osećanje?
Meri: Čim ustanem kreveta, vežbam. Za doručak popijem mnogo tečnosti, jedem voće ili smuti. Za ručak obožavam supe, meso, povrće i salate. Inače meso ne jedem svaki dan. Takođe volim i poneki slatkiš. Sve što preporujučem svojim pacijentima, isprobala sam i sama. Zbog toga u svoju dnevnu rutinu uvek unosim neke nove stvari – zbog vlastitog iskustva. Inače mnogo putujem i radim. Uvek pazim na to da ne sedim previše, pravim raspored kad odgovaram na mejlove i kad isključujem kompjuter. Obožavam kreativan rad i pisanje, svaki svoj slobodni trenutak iskoristim za učenje. 

Šta je najvažnija stvar za srećan život?
Meri: Najvažnije je znanje. Što više znamo, srećniji smo. Ali naravno – to znanje treba i upotrebiti na pravi način. Za srećan život je takođe važno da smo u pozitivnim okolnostima i da njima kompenziramo one loše i naporne. I naravno –  da znamo sami sebi da dokažemo da se volimo. A uz to i da radimo korisne i zdrave stvari. U suprotnom  ćemo svaku svoju grešku gledati kao dokaz da nedovoljne ljubavi prema sebi samima. Kad budemo stvarno osetili ljubav prema sebi, porašće i naše samopouzdanje i to će nam doneti više srećnih trenutaka, napretka i nove energije. 

Šta bi preporučili našim čitaocem?
Meri: Upoznajte sebe.

Pridružite se novom retreatu u septembru "Ritam, smjer i način revitalizacije štitnjače" u Zagrebu. Više informacija na sajtu dr. Bure www.mulier.hr